Sigruno ste se bar jednom susreli sa tvrdnjama svojih roditelja, baka i deka kako su u njihovo vreme deca do godinu dana već uveliko hodala, kako su bila čvršća i kako bebi ništa neće faliti da je stavite da sedi i podstičete da stoji na nogama već sa pola godine, te da će izrasti u pravog junaka. Neretko tvrdeći i kako su upravo takva deca iz njihovog okruženja postali uspešni i samostalni ljudi. Da li je istina da su bebe koje rano prohodaju darovitije od drugih?
Ima li istine u tim tvrdnjama? Može li rani razvoj motornih veština Vaše bebe da predvidi njenu genijalnost ili je to ipak još jedna u nizu floskula za koja ne postoji naučno utemeljenje?
Šta kaže nauka
Iako postoji nekoliko indikacija da je ova tvrdnja možda i tačna, naučna istraživanja koja su rađena u prethodnih nekoliko godina to u potpunosti demantuju. 2013. godine sprovedeno je istraživanje u Švajcerskoj (u okviru Swiss National Science Foundation) kojim su bile obuhvaćene 222 zdrave bebe. Cilj istraživanja bio je da se isprati motorički, ali i intelektualni razvoj deteta od rođenja pa sve do 18. godine života ne bi li se utvrdile uzročno-posledične veze. Bebe su intezivno praćene u prve dve godine svog motoričkog razvoja, a zatim su još nekoliko puta testirane njihove intelektualne i motoričke sposobnosti na svake 2-3 godine sve do punoletstva.
Rezultati koje je ovo istraživanje dalo pokazuju da bebe najčešće prohodaju u periodu između 8-20. meseca života. Istraživači, međutim, nisu pronašli korelaciju između perioda prohodavanja dece i njihovog mentalnog i motoričkog razvoja: deca koja su kasnije prohodala pokazala su jednake motorne i intelektualne veštine kao i svoji vršnjaci koji su prohodali znatno ranije. Ono što je ipak naučno potvrđeno jeste činjenica da su deca koja su ranije prohodala pokazivala bolju fizičku spretnost i ravnotežu u kasnijem dobu.
Prednosti ranog prohodavanja:
I mada rano prohodavanje nije u direktnoj vezi sa genijalnošću i intelektualnim veštinama Vašeg deteta, ono i te kako ima svoje prednosti. Deca koja rano prohodaju jednostavno ranije upoznaju okruženje, spretno se snalaze u njemu te brže stiču samostalnost i tako štede Vaše vreme i dodatnu brigu: dovoljno su vešta da se sama posluže flašicom, da uzmu igračku, da Vam priđu ako žele nešto, češće se zaigraju sami (jer im je sada okruženje poznato i sve im je dostupnije).
Ipak, uvek valja imati na umu činjenicu da svako dete jednostavno ima svoj ritam motoričkog razvoja i da ga treba pustiti da samo odabere savršen trenutak za to. Ono što mi, kao roditelji možemo učiniti da ga podržimo i ohrabrimo na prve korake jeste da mu obezbedimo udobnu obuću, kvalitetnu ishranu za pravilan razvoj i jačanje mišića, ali i osećaj sigurnosti i prijatnog okruženja koje će Vašu bebu dodatno podstaći i motivisati za pokret.
A šta ako beba ne želi da hoda?
Ponekad se bebe jednostavno plaše da ostanu bez oslonca i da će pasti i zato odbijaju da hodaju. U takvim slučajevima, kada je dete već dovoljno ojačalo i kada ste u konsultaciji sa fizijatrom utvrdili da je dete spremno za prve korake, možete se poslužiti nekim od oprobanih “pomagala” u vidu šetalica, guralica ili kaiševa za prohodavanje.
Kako stvoriti savršene uslove za prohodavanje?
U zavisnosti od Vaših afiniteta, ali i navika i interesovanja koje Vaše dete pokazuje: ukoliko Vaše dete pokazuje veću stabilnost i sigurno čini korak-dva dok se drži za kraj kreveta ili Vašu ruku tada su šetalice i guralice definitivno rešenje za Vas. One će pomoći mališanu da se celim telom polako osloni na svoja stopala i da tako s vremenom kordiniše svoje pokrete i razvije osećaj za ravnotežu.
Ukoliko je Vaše dete već prohodalo, ali je još uvek nesigurno, te se često sapliće, pada ili pak prebrzo hoda pa se zanosi u stranu, tada su kaiševi za prohodavanje spas za roditelje. Umesto da dete držite za ruku, poštedite sebe izvrtanja ruke, potencijalnog iščašavanja usled pada i saplitanja jer će kaiš lepo prileći telu i neće ga povrediti ni u kom slučaju.
Naše preporuke za kaiševe za prohodavanje:
Ukoliko je Vaše dete već prohodalo, ali je još uvek nesigurno, te se često sapliće, pada ili pak prebrzo hoda pa se zanosi u stranu, tada su kaiševi za prohodavanje spas za roditelje. Umesto da dete držite za ruku, poštedite sebe izvrtanja ruke, potencijalnog iščašavanja usled pada i saplitanja jer će kaiš lepo prileći telu i neće ga povrediti ni u kom slučaju.
Naše preporuke za kaiševe za prohodavanje:
I na samom kraju nemojte previše brinuti i pridavati pažnju prohodavanju. Ukoliko osećajte napetost i brigu vrlo je često možete preneti i detetu, te i to može biti razlog što se dete ne oslobađa i ne odlučuje na prvi korak. Umesto toga, uživajte u roditeljstvu i svim sitnim pobedama koje dete svakodnevno čini: ukoliko je dete zdravo, čvrsto, ukoliko sedi, puzi i lagano se pridiže na sopstvene ručice, ono je dosiglo svoju fizičku spremnost i prohodaće kada bude osetilo sigurnost i potrebu, a do tada iskoristite svaki slobodan trenutak za zagrljaje i igru!